Urinarne infekcije (UI) su infekcije koje zahvataju bilo koji deo mokraćnog sistema, uključujući bubrege, mokraćnu bešiku, mokraćne kanale i uretre. Najčešće ih izazivaju bakterije, a najčešće pogađaju žene, ali i muškarci mogu biti pogođeni.

Simptomi urinarnih infekcija:

Simptomi mogu varirati u zavisnosti od toga koji deo mokraćnog sistema je zahvaćen, ali najčešći simptomi su:

1. Bol ili peckanje pri mokrenju
   
2. Često mokrenje može biti simptom infekcije urinarnog sistema., čak i ako količina urina nije velika, može ukazivati na infekciju urinarnog sistema.
3. Mokraća koja ima neobičan miris ili je mutna
   
4. Krv u mokraći (hematurija)
5. Bol u donjem delu stomaka ili leđima
   
6. Povišena temperatura ili groznica (u slučaju infekcija bubrega)
7. Osećaj pritiska u stomaku ili bešici
   
8. Osećaj da mokraća nije potpuno ispražnjena
   

Uzroci urinarnih infekcija:

Urinarnu infekciju mogu izazvati razni faktori, a najčešće su to bakterije, najčešće Escherichia coli (E. coli), koje normalno žive u crevima, ali mogu dospeti u mokraćni sistem. Mogući uzroci uključuju:

1. Loša higijena – Nepravilno brisanje nakon upotrebe WC-a (posebno kod žena), što može omogućiti bakterijama da uđu u uretru.
2. Seksualna aktivnost – Seksualni odnos može povećati rizik od prenosa bakterija u mokraćni sistem.
3. Zadržavanje urina – Redovno zadržavanje mokraće može povećati rizik od infekcija.
4. Upotreba katetera – Osobe koje koriste kateter za mokrenje su pod povećanim rizikom od infekcija.
5. Trudnoća – Zbog promena u anatomiji mokraćnog sistema tokom trudnoće, žene su podložnije urinarnim infekcijama.
6. Diabetes – Osobe sa dijabetesom imaju oslabljen imunološki sistem, što ih čini sklonijim infekcijama.
7. Kamen u bešici ili mokraćnom sistemu – Kamenje može stvoriti prepreku za protok urina, što omogućava rast bakterija.

Kako reagovati na urinarnu infekciju:

• Pijte puno tečnosti – Pijenje puno vode može pomoći "ispiranju" bakterija iz mokraćnog sistema.
• Izbegavajte iritantne supstance – Kofein, alkohol, zaslađivači i začinjena hrana mogu iritirati mokraćni sistem, pa ih treba izbegavati dok traje infekcija.
• Topli oblozi ili kupke – Može pomoći kod smanjenja bola i nelagodnosti u donjem delu stomaka.
• Ne zadržavajte urin – Redovno mokrenje pomaže u ispiranju bakterija iz bešike.

Kako se leči urinarna infekcija:

Lečenje zavisi od vrste infekcije i njenog obima. Uglavnom se koristi:

1. Antibiotici – Lekar će propisati odgovarajući antibiotik za lečenje bakterijske infekcije. Trajanje lečenja može biti od nekoliko dana do nedelju dana.
2. Analgetici – Lekovi za ublažavanje bola, kao što su ibuprofen ili paracetamol, mogu se koristiti za ublažavanje simptoma.
3. Probiotici – Korišćenje probiotika može pomoći u obnavljanju zdrave mikroflore u mokraćnom sistemu.

Važno: Nemojte prekidati tretman antibiotikom, čak i ako se simptomi povuku pre vremena koje je lekar preporučio. Nedovršeno lečenje infekcije urinarnog trakta može dovesti do ponovnog razvoja infekcije.

Kada se obratiti lekaru:

• Ako se simptomi pogoršaju ili ne nestanu nakon nekoliko dana kućnog lečenja infekcije urinarnog trakta.
• Ako imate groznicu ili bol u leđima, jer to može ukazivati na ozbiljniju infekciju bubrega (pijelonefritis), koja zahteva hitnu medicinsku pomoć.
• Ako ste trudni i imate simptome urinarne infekcije, potrebno je odmah obratiti se lekaru.
• Ako se infekcija ponovi – Ako imate česte urinarne infekcije, lekar može predložiti dalje dijagnostičke testove i terapije, kao što je profilaktičko lečenje antibioticima za prevenciju infekcija urinarnog trakta.

Ako sumnjate na urinarnu infekciju, najbolje je odmah da se obratite lekaru kako bi vam propisao odgovarajući tretman i sprečio širenje infekcije ili nastanak komplikacija.

Da li je kandida je urinarna infekcija?

Kandida nije tipična infekcija urinarnog trakta, ali može uzrokovati infekciju mokraćnog sistema, što se obično naziva kandidijaza mokraćnog sistema. Kandidijaza je gljivična infekcija izazvana gljivicama roda Candida, najčešće Candida albicans. Ove gljivice obično žive u telesnim sistemima poput crijeva, vagine i usta bez izazivanja problema, ali mogu postati patogene u određenim uslovima.

Kandida kao uzrok urinarne infekcije:

Iako je mnogo ređe od bakterijskih infekcija mokraćnog sistema (kao što je E. coli), kandida može uzrokovati infekciju mokraćnog sistema, posebno kod osoba sa oslabljenim imunološkim sistemom. To se najčešće javlja kod:

1. Osoba sa oslabljenim imunološkim sistemom – To su, na primer, osobe sa HIV-om, dijabetesom, ili koje uzimaju imunosupresivne lekove.
2. Trudnica – Trudnice su podložnije infekcijama jer hormonske promene mogu stvoriti povoljne uslove za rast kandide.
3. Upotreba antibiotika – Dugotrajna upotreba antibiotika može narušiti ravnotežu bakterijske flore u organizmu, omogućujući prekomeran rast gljivica kandide, što može dovesti do infekcija urinarnog trakta.
4. Upotreba katetera – Korišćenje katetera za mokrenje može povećati rizik od infekcija, uključujući kandidijazu mokraćnog sistema.
5. Ponavljajuće infekcije urinarnog trakta – Osobe koje često imaju urinarne infekcije mogu biti sklonije razvijanju gljivičnih infekcija.

Simptomi kandida urinarne infekcije:

Simptomi kandidijaze mokraćnog sistema mogu se preklapati sa simptomima bakterijskih urinarnih infekcija, ali mogu uključivati:

• Bol ili peckanje pri mokrenju
  
• Često mokrenje
  
• Mutna mokraća koja može imati miris
  
• Bol u donjem delu stomaka ili leđa
  
• Krv u mokraći (retko, ali se može javiti)
  
• Povišena temperatura ili groznica (ako infekcija zahvati bubrege)
  

Dijagnoza:

Za dijagnostikovanje kandidijaze mokraćnog sistema, lekar može obaviti analize mokraće, poput:

1. Kulture urina su ključne za dijagnostiku infekcija urinarnog trakta – kako bi se utvrdilo prisustvo Candida i odredila vrsta gljivice.
2. Mikroskopija urina – gde se analizira uzorak urina pod mikroskopom kako bi se identifikovali tragovi gljivica.

Lečenje kandide:

Lečenje kandide mokraćnog sistema obuhvata upotrebu antimikotičkih lekova, a najčešće se koriste:

• Oralni antifungici – poput flukonazola, koji je najčešće korišćen za lečenje infekcija uzrokovanih kandidom.
• Topički tretmani – u nekim slučajevima mogu biti korišćeni i lokalni antifungici.

Važno: Lečenje treba biti pod nadzorom lekara, jer nekontrolisano lečenje može dovesti do recidiva ili razvoja otpornosti na lekove.

Kada se obratiti lekaru:

Ako sumnjate na kandida urinarne infekcije, ili ako imate slične simptome koji ne nestaju, obratite se lekaru za pravilnu dijagnozu i tretman. Takođe, obavezno se posavetujte sa lekarom ako imate oslabljen imunitet ili ako ste trudni.

Urinarne infekcije (UI) kod beba mogu biti teže za prepoznavanje jer bebe ne mogu uvek jasno da iskažu svoje nelagodnosti ili bolove. Međutim, simptomi urinarne infekcije kod beba mogu se manifestovati kroz različite fizičke promene i ponašanja. Važno je da roditelji budu pažljivi i obrate pažnju na znakove koji mogu ukazivati na infekciju mokraćnog sistema.

Šta su hronične urinarne infekcije i kako se razlikuju od akutnih?

Hronične urinarne infekcije (HUI) su one koje se ponavljaju ili traju duže vreme, obično više od šest meseci. Mogu biti uzrokovane različitim patogenima, a najčešće su to bakterije koje dospevaju u mokraćni sistem, najčešće mokraćni bešika ili bubrege. 

Hronične urinarne infekcije često nastaju kada se akutne infekcije ne leče pravilno ili kada se javljaju zbog određenih faktora koji omogućavaju ponovnu infekciju (poput anatomskih problema, oslabljenog imunološkog sistema ili prisustva katetera).

Razlika između hroničnih i akutnih urinarnih infekcija:

1. Trajanje:Akutne urinarne infekcije (AUI) su kratkoročne i obično traju nekoliko dana. Pojavljuju se naglo, često uz simptome poput peckanja pri mokrenju, učestalog mokrenja, bolova u donjem stomaku i povišene temperature.Hronične urinarne infekcije su dugotrajne ili se ponavljaju tokom dužeg vremenskog perioda. Mogu trajati mesecima ili godinama, s povremenim pogoršanjima simptoma.
2. Simptomi:Akutne infekcije obično uključuju jasne simptome, poput bolova pri mokrenju, čestog mokrenja, gnoja u urinu, groznice i bolova u leđima.Hronične infekcije mogu biti asimptomatske (bez simptoma), ili simptomi mogu biti blagi, povremeni, ili se povremeno pogoršavaju. Mogu uključivati manje intenzivne bolove ili nelagodnost u donjem delu stomaka, umesto oštrih simptoma.
3. Lečenje:Akutne infekcije obično se leče antibioticima koji brzo uklanjaju patogene. Obično je potrebno nekoliko dana do nekoliko nedelja da se infekcija potpuno izleči.Hronične infekcije mogu zahtevati dugotrajnu terapiju, a lečenje može uključivati preventivne antibiotike, promene u životnim navikama, lečenje osnovnih bolesti ili hirurške intervencije ako postoje strukturalni problemi u mokraćnom sistemu.
4. Uzroci:Akutne infekcije mogu biti izazvane jednim izlaganjem bakterijama ili lošim higijenskim navikama, seksualnim odnosima, upotrebom katetera i sličnim faktorima.Hronične infekcije često se razvijaju zbog ponovljenih infekcija, nepravilnog lečenja, slabog imunološkog sistema, abnormalnosti u strukturi mokraćnog sistema, dijabetesa ili drugih komorbiditeta.

Važno je pravovremeno lečiti urinarne infekcije kako bi se sprečilo njihovo ponavljanje i prelazak u hronični oblik. Ako imate učestale urinarne infekcije, preporučljivo je da se obratite lekaru radi daljeg istraživanja mogućih uzroka.

Pogledajte asortiman različitih proizvoda u našoj online apoteci, za uspešnu borbu protiv upale bubrega, lecenje problema sa mokrenjem, urinarne infekcije, eliminaciju ešerihije koli iz urinarnog trakta, ali i druge probleme sa bubrezima i mokraćnim kanalima.

Simptomi urinarne infekcije kod beba

1. Povišena temperatura (groznica) - Jedan od najčešćih simptoma urinarne infekcije kod beba je povišena temperatura, koja može biti jedini znak infekcije, naročito kod novorođenčadi i beba mlađih od tri meseca.
2. Plač i iritabilnost - Beba može postati nezadovoljna, plačljiva i iritirana, što može biti znak da oseća nelagodnost ili bol, posebno pri mokrenju.
3. Promene u ponašanju pri mokrenju mogu biti znak infekcije urinarnog trakta - Bebe mogu imati problema sa mokrenjem, a kod starijih beba (koje su već u fazi treniranja) može doći do nesvesnog mokrenja (urinarne inkontinencije) ili zadržavanja mokraće.
4. Loš miris mokraće - Mokraća može imati jak, neprijatan miris, što može ukazivati na bakterijsku infekciju.
5. Mokraća koja je tamnija ili mutna - Ako beba ima tamniju ili mutniju mokraću, to može biti znak infekcije. U nekim slučajevima može doći i do prisustva krvi u mokraći.
6. Povraćanje ili gubitak apetita - Bebe sa urinarnom infekcijom mogu pokazivati znakove mučnine, povraćanja ili mogu odbijati da jedu zbog nelagodnosti.
7. Bol u stomaku ili donjem delu leđa - Bebe koje pate od urinarnih infekcija mogu pokazivati znakove bola u stomaku ili donjem delu leđa, što može biti teško uočiti, ali se može videti kroz promene u njihovom ponašanju ili stavovima (kao što je povijanje ili držanje nogu u telu).
8. Otežano ili bolno mokrenje - Iako beba neće moći da objasni ako oseća bol pri mokrenju, može postati nemirna ili pokazivati nelagodnost tokom mokrenja.
9. Pogoršanje simptoma u ozbiljnim slučajevima - Ako infekcija zahvati bubrege (pijelonefritis), simptomi mogu postati ozbiljniji, uključujući povišenu temperaturu, pospanost, letargiju i ozbiljan gubitak apetita.

Kada se obratiti lekaru: 

Ako primetite bilo koji od gore navedenih simptoma kod vaše bebe, važno je da se odmah obratite pedijatru, posebno ako je beba mlađa od 3 meseca. Urinarne infekcije kod beba mogu brzo napredovati, a komplikacije poput pijelonefritisa mogu dovesti do ozbiljnih zdravstvenih problema. 

Lekar će obaviti potrebne analize, kao što je analiza urina, kako bi dijagnostikovao infekciju i propisao odgovarajući tretman, obično u obliku antibiotika. Važno je da lečenje bude završeno do kraja, kako bi se sprečile ponovne infekcije ili komplikacije.