Sistem organa za varenje, gastrointestinalni ili digestivni trakt, sastoji se iz niza pojedinačnih, uzastopnih i međusobno povezanih organa koji čine svojevrstan mehanizam čija je osnovna funkcija varenje hrane i apsorpcija hranljivih materija.
Šta čini digestivni trakt?
Usna duplja, zubi, jezik, ždrelo, jednjak, želudac, jetra, žučna kesa, pankreas, tanko crevo i debelo crevo tačno tim redosledom sačinjavaju sistem organa za varenje.
Normalno funkcionisanje digestivnog trakta moguće je samo ukoliko svaki pojedinačni organ normalno funkcioniše i obavlja svoju ulogu. Poremećaj u radu bilo koje karike u ovom lancu, izaziva poremećaje i probleme čitavog gastrointestinalnog trakta.
Kako funkcioniše digestivni trakt?
U usnoj duplji zubi drobe hranu na manje delove, dok je pljuvačka kvasi kako bi je lakše progutali. Zatim, hrana prolazi kroz jednjak, koji je dug mišićni kanal koji je povezan sa želucem čija je primarna uloga sprovođenje čvrste i tečne hrane do želudca.
U želucu, hrana se meša sa želudačnom kiselinom i enzimima i u ekstremno kiseloj sredini dolazi biohemijske razgradnje hrane. Nakon što se hrana delimično svari, prelazi u tanko crevo.
Tanko crevo je dugačak i usukan organ, selektivni filter i apsorber jednostavnih hranljivih materija ( šećera, masti, aminokiselina, vitamina i minerala ) u kojem se hranjive materije iz hrane apsorbuju u krvotok. Kroz proces apsorpcije, hranjive materije se prenose do ćelija u telu kako bi pružile energiju i hranu.
Ostaci hrane koji nisu apsorbovani prolaze u debelo crevo. U debelom crevu, voda i elektroliti se apsorbuju, a ostaci hrane se pretvaraju u stolicu. Na kraju, stolica se izbacuje iz tela kroz anus.
Pankreas (gušterača) luči glukagon i insulin, hormone za kontrolu metabolizma, i proizvodi enzime za obradu hrane.
Uloga jetre izuzetno je značajna jer prerađuje hranljive materije, proizvodi krvne proteine, žuč i holesterol, skladišti glikogen koji proivodi pankreas, čuva vitamine i gvožđe, sprečava ulazak otrova, lekova i patogena u krvotok.
Bolesti sistema organa za varenje
Digestivni trakt zbog svoje složene strukture i funkcije veoma često biva pogođen velikim brojem različitih bolesti a koje su poslednjih decenija naročito u porastu. Čak 44% populacije bar jednom mesečno oseti izvestan problem sa varenjem. Razvojem medicine i farmakologije veliki broj bolesti i tegoba vezanih za organe za varenje uspešno se leče i efikasno preveniraju.
Bolesti digestivnog trakta mogu se podeliti u:
-
- bolesti jednjaka ( refluks, hijatus hernija, karcinom jednjaka )
-
- bolesti želuca ( gastritis, ulkus želuca, karcinom želuca, bakterijske infekcije- helikobakterija, gorušica i dr )
-
- bolesti tankog creva ( celijakija, Kronova bolest, tumori i kanceri tankog creva i dr )
-
- bolesti debelog creva ( iritabilni kolon, ulcerozni kolitis, tumori, bakterijske infekcije )
-
- bolesti pankreasa ( pankreatitis, tumori i karcinom pankreasa )
-
- bolesti jetre ( žutica, virusni i autoimuni hronični hepatitisi, ciroza, kalkuloza, alkoholna bolest jetre i dr )
Koji su simptomi bolesti digestivnog trakta?
Simptomi koji mogu ukazivati da digestivni trakt ne funkcioniše kako bi trebalo brojni su i veoma neprijatni, a među najčešće spadaju:
-
- smanjenje ili povećanje osećaja gladi
-
- otežano gutanje
-
- neprijatnost posle jela
-
- gorušica
-
- podrigivanje
-
- gađenje, mučnina, povraćanje
-
- nadutost i izbacivanje velikih količina gasova
-
- krvarenja (u stolici i povraćanje krvi)
-
- dijareja (proliv)
-
- opstipacija (zatvor)
-
- bolovi u raznim delovima trbuha
-
- bolovi u grudnom košu
-
- malaksalost
-
- povišena temperatura
-
- gubitak telesne mase
Najčešći problemi digestivnog sistema
Među, na žalost, najčešće probleme sa digestivni sistemom spadaju:
-
Gorušica( Osećaj peckanja koji se javlja usled vraćanja želudačne kiseline najčešće zbog slabosti mišića. Više od polovine pacijenata sa gorušicom prilikom pregleda nema nikakve promene na jednjaku, pa se može konstatovati da bolest ne nosi visoke rizike. Uzroci gorušice mogu biti pojedini lekovi, emocionalni stres, hrana, pušenje, neadekvatno žvakanje, prebrzo jedenje. Efikasno se leči anatacidima, lekovima koji neutrališu želudačnu kiselinu, jer je pojačana želudačna kiselina direktan krivac za gorušicu )
-
Gastritis ( Zapaljenje sluznice želuca koja može biti izazvana infekcijom, stresom, lošom ishranom ili upotrebom određenih lekova. Simptomi mogu uključivati bol u stomaku, gorušicu i mučninu. Postoje dva tipa: za tip A je karakteristična lokalizovana upala, a tip B je mnogo češći u praksi, može zahvatiti ceo želudac, dok rizik za pojavu raste sa godinama pacijenta. Lečenje se veoma uspešno sprovodi antacidima koji smanjuju lučenje želudačne kiseline i otklanjaju neprijatne simptome bolesti )
-
Iritabilni kolon ( Sindrom iritabilnog kolona, nervozna creva, je najčešće sretano oboljenje sistema organa za varenje u praksi. Karakterišu ga bol u stomaku i poremećaj stolice u svim kombinacijama dijareje i opstipacije. Među najčešće uzroke bolesti ubrajaju se stres i napetost, a lečenje i preventiranje sprovodi se u slučaju teških dijareja ili opstipacija )
-
Kronova bolest ( Nespecifično inflamatorno oboljenje digestivnog trakta i to njačešće debelog ili tankog creva, u kome je zid zahvaćenog dela creva karakteristično oštećen ili zadebljan sa prisutnim dubokim ranama, ulkusima, koje najčešće izazivaju apscese ili fistule. Uzrok ove neprijatne bolesti nije još sa sigurnošću utvrđen, ali se pouzdano zna da su rizični faktori za njen nastanak pušenje, nepravilna ishrana i životna sredina. Kronova bolest ne može se sasvim izlečiti, pa je osnovni cilj dovesti pacijenta u fazu remisije, a to se postiže lekovima, specijalnim režimom ishrane i kontrolom stresa. U slučajevima težih oštećenja zida creva neophodan je i hiruški zahvat. )
-
Čir na želucu ( Ulkus želuca je veoma često oštećenje sluzokože. Otvorena ranica na sluznici želuca može se javiti zbog infekcije bakterijom Helicobacter pylori ili dugotrajne upotrebe nesteroidnih antiinflamatornih lekova. Helikobakterija je glavni krivac za više od 80% ulkusa na želucu i preko 90% ulkusa na dvanaestoplačnom crevu jer slabi barijernu funkciju sluzokože što omogućava da želudačna kiselina prodre u sledeći sloj i nagrizanjem stvori ranicu, odnosno čir. Lečenje može biti veoma uspešno i trenutno se smatra da je najefikasnija terapija kombinacija dva antibiotika koji eliminišu Helikobakteriju i leka koji smanjuje lučenje želudačne kiseline. Ova trostruka terapija u čak 90% slučajeva sprečava pojavu recidiva bolesti kod pacijenata. )
